Bila je Tanja u rukometu, sad je Milica Medved u odbojci: Dete iz Stare Pazove, najviši libero u ligi

Nekada je prezime Medved bilo asocijacija na rukomet. Tanja je predvodila reprezentaciju Jugoslavije, kasnije Srbije i Crne Gore, pa Srbije... Osvajala je medalje, igrala Ligu šampiona, pravila velike uspehe.

Sada u našoj zemlji kada se pomene to prezime – na pamet padne jedna odbojkašica Milica. Reč je o liberu Jedinstva iz Stare Pazove. Njena profesionalna karijera je na samom početku, tek treba da preskoči najveće izazove na domaćoj sceni, posle i na inostranoj... Ali, sigurno da ima čemu da se nada.

Trenutno u Pazovi zbog tima koji predvodi trener Jovo Caković vlada velika euforija. U prvenstvu Srbije njegova kaznena ekspedicija drži drugu poziciju sa skorom 16-2, u CEV Kupu izazivača je zabeležila pobedu u prvom polufinalnom okršaju protiv Lugoža pa sad u pozitivnoj atmosferi čeka revanš, a danas će imati priliku da dođe i do prvog trofeja u sezoni jer se u finalu Kupa sastaje sa Ubom od 19 časova.

"Napokon se približila i ta finalna utakmica. Svi smo spominjali kad će taj 5. mart, pošto je to bio prvobitni termin... Delovalo je da je daleko, ali pošto je pomereno malo je brže došlo. Mi smo sredu imale važan meč u Kupu izazivača, pa smo tek u četvrtak osetile tu euforiju zbog Kupa", priča u razgovoru za Mozzart Sport libero Jedinstva Milica Medved. "Sigurno da će biti neizvesno, uvek je tako kad igramo sa Ubom. Mislim da teško može da prođe bez pet setova. Mi smo u žestokom ritmu već duže vreme, igramo na tri dana, ali za veliku borbu smo spremne".

Znaju Pazovčanke šta mogu da očekuju u dvorani na Ubu, jer su tamo redovni gosti, pa često kažu da se čak i osećaju kao domaće.

"Sve ulaznice su rasprodate, tako da će biti veoma bučno, navijači su glasni... Trener nas priprema za taj ambijent. Uveo nam je jedan novitet na treningu, pušta nam muziku. Uvežbavamo novi način komunikacije, jer treba da se naviknemo da pogledamo i njega i pomoćnog trenera, kako bismo shvatile šta nas savetuju jer čuti nećemo. Generalno kad je takav ambijent teško je i mi između sebe na terenu da se sporazumemo rečima".

(CEV)

Četiri puta ove sezone su izlazili na megdan Jedinstvo i Ub. Cakovićev tim je tri puta slavio, a ekipa Marijane Boričić jednom. Bez obzira na pozitivan skor, Milica i drugarice znaju da je potrebna velika doza opreza.

"Ub stvarno ima kvalitetnu i iskusnu ekipu. Ne smemo da zapostavimo nijednu igračicu, jer su pokrivene na svim pozicijama. Počev od odličnog korektora, preko dva primača servisa, pa do dva veoma iskusna srednja blokera... U suštini sve se zna, nema tajni između ova dva tima. Kako ko napada, kako ko servira... Odlučiće neko trenutno raspoloženje, sreća, detalji".

Milija Mrdak: Već sam podigao jedan trofej u Partizanu, ali ne planiram da mi to bude poslednji

Žarko Ubiparip: Moji su zbog rata otišli u Kanadu, ja sam znao da ću se jednog dana vratiti

Novosel: Nisam mogla da verujem da ću igrati sa Slađom Erić, nekad sam se s njom slikala kao obožavateljka

Jedinstvo je samo jednom do sada osvojilo Kup Srbije i to 2017. godine na domaćem terenu. Posle toga više nije bilo trofeja ni u jednom takmičenju...

"Igrale smo i prethodnih godina dobro u ligaškom delu, ali smo nekako posustajale kad je najbitnije. Mlad smo tim, pa se događalo da pregorimo u prevelikoj želji. Sad već deluje da smo mirnije u tim nekim ključnim trenucima. Sezona je do sada bila odlična, niko se nije nadao da će baš ovako biti i na domaćoj sceni i u Evropi. Trener Caković je zadovoljan, nije imao ništa da nam zameri ni posle nekih izgubljenih utakmica. Stvarno se svi ponose zbog svega što pružamo. Mislim da je naša generacija sazrela i da smo pokazale da se nikad ne predajemo. Više puta smo gubile neke mečeve i uspevale da se vratimo. Velika prednost nam je što smo uigrane, što se poznajemo baš dobro i znamo kako koja diše".

(CEV)

Da bi bile zadovoljne i na kraju sezone, devojke iz Pazove moraju da nastave sa pobedama...

"Važno je da držimo prijem na visokom nivou, jer je onda sve jednostavnije. Sve utakmice koje smo izgubile bilo je to zbog lošeg prijema. Radimo mnogo na tome, posebno na jutarnjim treninzima... Primačka trojka u postavi smo Isidora Kockarević, Branka Tica i ja. Trudimo se da odradimo naš zadatak što bolje, jer je onda lakše i dizaču, a i napadačima jer protivnik neće spojiti trojni blok kao kad pomerimo prijem od mreže".

Milica je na poziciji libera zadužena i za dobru odbranu, ali i za atmosferu. Nije oduvek igrala na tom mestu, ali se brzo snašla.

"Bila sam primač servisa do jednog trenutka. Sećam se prve utakmice kad sam prebačena na libera, bilo je to na finalu kadetskog prvenstva Srbije u Čačku. Osvojili smo ga, tako da je dobro počelo. Mislim da sam sa 180 centimetara možda i najviši libero u našoj ligi".

Upoznajte sestre Miljević: Starija sve radi prva, mlađa prati kao bubica, tata insistirao da budu zajedno

Divno veče u Staroj Pazovi: Jedinstvo sa dva lica, ka finalu ga vodi Branka Tica

Pre nego što je obukla dres prvog tima Jedinstva igrala je za Omladinac.

"Zapravo, ja sam dete iz Stare Pazove. Sa sedam godina sam tu počela da treniram, prošla sve selekcija, a onda prešla u Omladinac. Tu sam odigrala juniorsko prvenstvo, pa Prvu ligu i onda se vratila u Jedinstvo. Veliki broj igračica je prešao sličan put. Sistem je isti, tako da je tim iz Banovaca prava priprema za ono što te čeka u Pazovi".

Sve igračice sem sestara Miljević rođene su posle 2000. godine. Milica je 2002. godište, a pre nekoliko dana je dobila priliku da izađe na crtu dugogodišnjem reprezentativnom liberu Silviji Popović (1986. god). Jedinstvo je slavilo protiv Lugoža, a 1. marta će imati revanš u Rumuniji.

"Ogromna čast mi je bila što sam igrala protiv Silvije. Prosto ne mogu da verujem da sam došla na taj nivo da sa njom delim teren. Super je lik. Iako su izgubile, posle nam je normalno prišla, pričale smo, smejale se... Stvarno je pokazala poštovanje prema nama".

I taj meč sa Lugožom, a i mnoge druge, Pazovčanke su igrale pred veoma popunjenim tribinama.

"Poseban ambijent je u toj hali Park, gde igramo evropske utakmice. Stvarno nam je publika mnogo pomogla, posebno u trenucima kada smo gubile. Imaju veliki udeo u pobedi. Možda malo više volimo da igramo u našoj dvorani, gde su nam domaći dueli, jer je to kutija šibica, ali sad mogu da kažem da je i u hali Park stvarno uživanje", podvukla je za kraj Milica Medved.

PIŠE: Miljana ROGAČ

FINALE KUPA SRBIJE

26. februar

Odbojkaši

16.30: Vojvodina - Partizan

Odbojkašice

19.00: Ub - Jedinstvo Stara Pazova